EROTSKE PRIČE



❤️ Click here: Erotske price pdf

Presijavaju se na suncu. Da ga opustimo već jednom. Na muške suze gledam s gađenjem.


Prvog dana smo se malo odmarali od puta i uveče smo sa vlasnikom apartmana pili kafu i razgovarali o odmoru,odnosno upoznavali smo se. Želim da mi ispričaš što nikome nisi.


erotske priče,,,,,,,,,.pdf..... - Za trenutak koji u pravo traje. Presijavaju se na suncu.


Slepci,dripci i diplomate Autor Daliborka Kiš - Juzbaša недеља, 23 март 2008 Ne želim znati ko si izvan ove stranice interneta. Ne zanimaju me detalji tvog svakodnevnog života. Kako je tvoju kćer juče zaboleo zub, a ti je jedva namolio da zine u zubnoj ordinaciji. Žena ti je frustrirana zbog petnaestak kilograma viška, zaglavnjenih na njoj još od drugog poroda. Noćima moliš za seks ili, bar, da se sagne i jednom ga stavi u usta, a ona te zgroženo gleda onim strašnim, osuđujućim izrazom lica: na šta ti ja ličim...? Ne želim znati kako ti se zovu mama, tata, sestra... Imena loše pamtim i ništa mi ne znače. Ništa oko tebe me ne zanima. Izmišljen nadimak je dovoljan. Svako drugo ime imalo bi isto značenje. Sasvim odeljeno od naših fizičkih pojava. Ne želim znati ništa, što drugi znaju. Želim znati o čemu sanjaš, o čemu si maštao kao dečarac, skrivajući se pod bakinim, teškim perinama. Želim da mi ispričaš što nikome nisi. Št o ne želiš glasno izgovoriti, da te neko ne bi čuo. Od čega ti se stomak zgrči u neugodnosti... Želim da mi poveriš svoje najveće strahove, želje, nadanja... Da misli koristiš kao želje, reči kao ruke, slova kao dodire. Da ti budem sestra, majka, razuzdana ljubavnica.. Da izmišljaš nestvarne priče. Pričaj mi o životu koji si želeo imati. Onom sebi, kog još niko nije upoznao. Da sam visoka, niska, crna, plava... Kako ćeš znati govorim li istinu? Zar nije lakše da budem sve ono što želiš, o čemu sanjaš? I ja imam snove... Rado se pravim da pripadaju stvarnosti. Znaš li kako tebe zamišljam? Kao nekog, ozbiljnog tipa. Upoznajemo se na staromodan način. Ulazim u tvoju kancelariju. Dolazim na ugovoreni sastanak. Pokušavaš ostaviti lep utisak. Refleksnim pokretom ruke, ravnaš revere na sakou. Već u hodu, pružaš mi ruku na pozdrav. Zahvaljujem se i sedam. Nudiš me kafom i sokom. Stegnuto mi je grlo. Imaš pravilne i zrele crte lica. Sasvim svetloplavu boju očiju. Kosa je uredno ošišana i skroz kratka. Sve na tebi je u savršenom redu. Čak i kancelarija liči na tebe. Vidi se da si naviknut na česte susrete s ljudima. Tvoj stav ostavlja utisak pouzdanosti. Razgovor teče glatko i neusiljeno. Govoriš kako muškarci na dobrim pozicijama ne mogu verovati ženama. Složim se s tobom. Kažem da je muška pozicija ženski san. To zvuči kao lično priznanje. Jaki muškarci su seksipilni. Govoriš da bi i ti hteo pisati o svom životu, da je zrelost doba kada se piše o prošlim vremenima. Pokušavam razaznati, šališ li se ili govoriš iskreno. Ljudi kao ti, žive za danas. Za trenutak koji u pravo traje. Zastaneš u pola rečenice i nemo me pogledaš. U trenu se naelektrišeš. Energija ispuni prostor među nama. Saznanje da te smatram privlačim, izazove napadačku reakciju u tvom stavu. Poželim, kao mačka, ispružiti se preko konferencijskog stola, kliznuti na drugu stranu, u tvoje krilo, sklupčati se i umiljato presti. Zbunjujem se još više. Ne smem gledati u tvom pravcu. Izvinjavam se, ustajem i izlazim. Na vratima ti pružam ruku na pozdrav. Prihvataš je, privlačiš sebi i prislanjaš na grudi. Preko ruke, toplina se razlije celim telom. Stegnem ih jače oko tvoje šake da prikrijem drhtaj. S usana ti klizne uzdah. Osećam se kao da zamirem. Tačnije, sam početak jeseni je očaravajući. Duge senke dana i vetar što iznenada dune i podigne opalo lišće u vazduh, poigra se njime, a ono leti nebom poput paperja, lagano se spušta i ponovo na zemlji slaže u veliki, jesenji mozaik. Jesi li nekada gledao stablo kakija, kako dočekuje jesen? Prvo mu opadne sve lišće. Na golim granama ostanu samo plodovi, načičkane narandžaste loptice. Presijavaju se na suncu. Plene poglede dece i prolaznika. Sjajne loptice se pretvore u ljigavu masu spljoštenu na zemlji, a drvo liči na crna vešala. I cela zima je takva. Crna vešala, stvorena da ugase život. Po mirisu cveća, prepoznajem godišnja doba. Vode naviru, prelevaju brane, natapaju zemlju i sobom nose život. Dan potiskuje noć, bude se životinje iz sna. I ponovo, kao da nije bilo crnih vešala. Samo svetlost, sjajne i sveže boje, vazduh preplavljen mirisima... Po liku iz jedne drame. Ne sećam se više njenog imena. Sećam se, samo, načina kojim je taj Navil ubijao usamljenost. Tražeći planinske klance u kojima njegov glas najduže odzvanja. I ti tražiš mesto gde će tvoj glas odzvanjati? Ne možeš odlučiti koje ime da mi daš? Neka, onda, to ostane moja internet adresa. Želiš da nastavim priču o pretpostavljenom tebi? Ne mogu odlučiti kakav želim da budeš. Ne volim ljude preterano napadačkih stavova. Nekako, uvek imam potrebu da se od napada branim napadom. I sama pomisao da me neko želi zarobiti, užasavajuća je. Ali, još manje su mi dragi ljudi podložni ženskoj manipulaciji. Preko takvih preletim kao tornado. Na muške suze gledam s gađenjem. Nema gnusnije pojave od muškarca na kolenima. Svaki muškarac koji si dozvoli da pred ženom kleči i plače, treba biti zgažen, jer ništa drugo i ne zaslužuje.


LJUBAVNE AUDIO KNJIGE
Pokušavaš ostaviti lep utisak. Tražeći planinske klance u kojima njegov glas najduže odzvanja. Nije bila previse kratka. Da sam visoka, niska, crna, plava... Moje društvo je otišlo na plažu, a ja sam opet odglumio da mi nije dobro. Prihvataš je, privlačiš sebi i prislanjaš na grudi. Pričaj mi o životu koji si želeo imati. Refleksnim pokretom ruke, ravnaš revere na sakou.